Kazneno-popravni zavod "Padinska Skela"




---------------------------------------------------------------- Izvodi iz zakona o izvršenju krivičnih sankcija • nova reklasifikacija • disciplinsko kažnjavanje osuđenog ---------------------------------------------------------------- Izvodi iz zakona o izvršenju krivičnih sankcija nova reklasifikacija Nedavno je Ministarstvo pravde Republike Srbije - Uprava za izvršenje zavodskih sankcija donelo Odluku kojom se reguliše interna klasifikacija osuđenih lica u otvorenim zavodima. Taj akte je, u našoj sredini, izazvao različite komentare, mišljenja i ocene kako među osuđenim licima, tako i među službenicima. Komentari i ocene se kreću od umanjivanja značaja ove klasifikacije, preko poistovećivanja sa prethodnom klasifikacijom u ovom zavodu, do ocena da se radi o novom kvalitetnom modelu interne klasifikacije koja afirmiše savremena shvatanja izvršenja kazne u funkciji korekcije ponašanja, odnosno resocijalizacije osuđenih lica. Zbog tako različitog shvatanja nove interne klasifikacije osuđenih lica u otvorenim zavodima čini nam se svrsishodnijim da se da kraći osvrt na novu klasifikaciju.
Posle kategorizacije ovog Zavoda kao otvorene ustanove, realno je bilo očekivati promene unutar Zavoda koje će ga "iznutra" graditi kao modernu otvorenu ustanovu. Smatramo da je novi model klasifikacije osuđenih lica snažan doprinos ubrzanju unutarnjeg ustrojstva Zavoda. Takvu ocenu Odluke o klasifikaciji zasnivamo na sledećim njenim karakteristikama: -po prvi put u penološkoj praksi, koliko je nama poznato, susrećemo model interne klasifikacije osuđenika - zasnovan, gotovo taksonomski, na psihosocijalnim karakteristikama ličnosti, promenama u toku tretmana u funkciji postepene socijalne integracije osuđenih lica, -utvrđeni model interne klasifikacije smatramo dobrom osnovom za izradu diferencijalnih programa vaspitno'korektivnog rada, -primena pogodnosti u uskoj je relaciji sa dijagnostičkim, tretmanskim i postpenalnim vrednostima, -praktična primena pogodnosti, posebno vandomskih, čini Zavod otvorenim prema društvenim sredinama iz kojih osuđeni dolaze na izdržavanje kazne, čime se doprinosi definitvnom napuštanju klasičnog koncepta penintensijarne ustanove sa svim njenim negativnim posledicama (artificijelnost, deprivacije...). Ovo su, po našem mišljenju, neke od osnovnih karakteristika nove klasifikacije. Klasifikacione grupe A, B, i C, dobro diferenciraju osuđena lica u ovom Zavodu. Za očekivati je da najveći broj osuđenika bude klasifikovan u B klasu, a najmanje u C grupu (osetljivijom eksternom klasifikacijom broj osuđenih lica svrstanih u C grupu trebao bi biti vrlo mali). U klasifikacionu grupu A svrstavaju se lica z koja se može, na osnovu psihosocijalnih karakteristika, očekivati "pozitivan primer" u ponašanju, i uspešna socijalna integracija. U B klasifikacionu grupu svrstavaju se lica za koje, sa obzirom na psihosocijalne karakteristike, očekuje, pod uticjame vaspitno-korektivnog tretmana uspešna reintegracija u društvenu sredinu. U c klasifikacionu grupu svrstavaju se lica kojima je potreban, obzirom na psihosocijalne karakteristike, intezivan vaspitno-korektivni tretman, a postepena socijalna integracija neizvesna. Uz klasifikacione grupe, kvalifikovane su i pogodnosti koje se dele na stalne i potencijalne. Stalne su one koje lice dobije odmah po klasifikaciji u grupu, a "potencijane" može dobiti tek nakon ispunjenja određenih kriterijuma: izdržani deo kazne (uračunavajući i pritvor) i ocena rada i ponašanja, odnosno uticaja vaspitno-korektivnog rada. Kod reklasifikacije u obzir se uzima i vaninstitucionalno ponašanje. Vrsta, trajanje i učestalost pojedinih pogodnosti, sadržana je u podgrupama klasifikacionih grupa. Celi sistem nove klasifikacije, sa grupama, podgrupama i pogodnostima, nosi u sebi snažnu motivacionu komponentu vlastitog učešća osuđenog lica u realizaciji vaspitno-korektivnog programa (samoučešće, poistovećivanje sa osnovnom funkcijom Zavoda, lična afirmacija i odgovornmost...). Bilo bi zgodno da o tome progovore i osuđena lica, kako bi mogli da objavimo i njihov stav... Smatramo, na kraju, da se Odluka o kalsifikaciji i reklasifikaciji osuđenih lica treba dosledno primenjivati u praksi, a sve ev. nedostatke, uočene tokom primene, korigovati u novom Kućnom redu Zavoda. vaspitač, M. Harambašić disciplinsko kažnjavanje osuđenog Pored nagrađivanja, u prevaspitavanju osuđenih lica postoje I kažnjavanja. U ovom broju objavljujemo izvode iz ZIKS-a o disciplinskom kažnjavanju osuđenih lica. Zakon tretira definisanje pretpostavki disciplinskog kažnjavanja koje se odnose na povrede pravila ponašanja utvrđenih kućnim redom Zavoda. Istovremeno, osuđeni se kažnjava I ako za vreme izdržavanja kazne učini krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine. Disciplinske kazne propisane ovim zakonom su: Ukor, oduzimanje dodeljenih pogodnosti I upućivanjeu samicu. Te kazne se izriču srazmerno težini prestupa, a ukoliko je bilo više prestupa, može se za svaki disciplinski prestup utvrditi prvo pojedinačna kazna, tako da se na kraju izriče jedinstvena disciplinska kazna. Primera radi, za pojedinačni prestup kazna upućivanja u samicu može biti do 15 dana, a jedinstvena kazna za sticaj disciplinskih prestupa do mesec dana. Sticaj disciplinskih prestupa Zakon definiše kao više disciplinskih prestupa koje osuđenik učini jednom ili više radnji, a za koje se vodi jedinstven disciplinski postupak. Ako se svrha disciplinskog kažnjavanja može postići I bez izvršenja disciplinske kazne, izvršenje se može uslovno odgoditi do 6 meseci. Ukoliko u tom periodu osuđenik bude kažnjen novom disciplinskom kaznom, opoziva se uslovljavanje prethodne disciplinske kazne I izriče se jedinstvena kazna, koja tretira prethodnu I novu disciplinsku kaznu kao izvršne, a određuje se prema odredbama ovog Zakona. Disciplinski postupak je osnova za određivanje I izricanje kazne. To je postupak pri kome se razmatra dotadašnji rad I zalaganje, kao I ponašanje osuđenog, obavezno se saslušava osuđenik I proveravaju navodi koje istakne. Tokom postupka pribavlja se pismeno mišljenje lekara o sposobnosti da osuđeni izdrži boravak u prostoriji u kojoj se izvršava upućivanje u samicu. Protiv rešenja izrečenog u disciplinskom postupku može se izjaviti žalba u roku od tri dana od uručenja rešenja, uz napomenu da žalba ne zaustavlja izvršenje. Po započetom izvršenju disciplinske kazne, upravnik može ukoliko porceni da je već postignuta svrha kažnjavanja, da prekine izvršenje pre isteka. Obavezno se prekida izvršenje upućivanja u samicu ako prema pismenom mišljenju lekara, dalji boravak u prostoriji za samicu ugrožava zdravlje osuđenika. Bliže propise o disciplinskom kažnjavanju donosi minister pravde. Osnova za ovaj tekst, bio je Zakon o izvršenju krivičnih sankcija. U tekstu su korišćeni članovi Zakona u delu IV/6 I to od člana 116 do člana 133.