--------------------------------------------------------------------------------
--------------------------------------------------------------------------------
Biblioteka je prava oaza za ljubitelje romana i
stručnih knjiga
- Eh, da je češće -
Da sin voli oca nije ništa neobično, ali da snajka toliko brine o svekru,
to je već manje poznato. Čika Aca, tačnije, Aleksandar Ivanov, već je
zakoračio u osmu deceniju života, a zbog nesrećnog spleta okolnosti u
saobraćaju, obreo se u “Skeli”. - Teško mi je palo da moj stari otac mora
u zatvor, ali ovde vidim da nema strogoće I svih drugih stvari koje se
obično vezuju za zatvor. Zato sam siguran da ćemo ovo zajedno izgurati.
Sve bih dao da mogu da ga zamenim, pa kako je to nemoguće, onda sve činim
dam u malo olakšam kaznu. Predložio bih da se dozvole 2-3 posete nedeljno.
Jedna je malo, pogotovo za ljude koji putuju I potroše nekoliko sati da
dođu I vrate se, a mogu da ostanu sa onim koga žele da vide samo sat vremena.
I vikend bi mogao da se produži – malo je 48 sati.
- Objasnite mi zašto nije dozvoljeno pušenje u sobi gde se spava – pomalo ljutito pita snaja Marta, koja u tih sat vremena posete čini sve da udovolji čika Aci. – Neka se odredi posebna soba za pušače, ili neka se tako pravi raspored po sobama da sun a jednoj strain pušaču a na drugoj nepušači.
Svakako da ćemo ovu primedbu snaje Marte razmotriti I da ćemo problem razrešiti prema mogućnostima.
-Zaljubljeni Bojan I Jelena
Već punih osam meseci Jelena Ilić, dugonoga crnka sa osmehom koji ne silazi
sa usana, posećuje momka Bojana Dinića.
-Koristim svaku moguću priliku da ga vidim I da budemo zajedno – kao iz
topa progovara Jelena.
-Moram da priznam da su svi ovde jako ljubazni I da je mojoj želji da
ga ponekad vidim I mimo posete uvek udovoljeno, maker I na 15 minuta.
Bojan, koji ima još dva meseca kazne, stalno me ubeđuje dam u je dobro
I da nemam šta da brinem, I verujte da je meni to najvažnije.
-Približio se kraju moj boravak ovde – dodaje Bojan Dinić I nastavlja:
Sada kada se osvrnem unazad ne nalazim neki razlog za pritužbu. Moj posao
u kuhinji zahtevao je puno angažovanja I vidim da je to učinilo da vreme
brže prođe. Malo je teže bilo u vreme vanrednog stanja, bez telefona I
posete, ali srećom I to je ostalo za nama.
-Mislim da je jedna poseta nedeljno u trajanju od sat vremena nedovoljna
I da treba uvesti bar još jednu – kaže na kraju razgovora Jelena. Nedovoljno
je I telefonskih govornica u paviljonu pa Bojan nije imao priliku uvek
da mi se javi, jer sup o njegovim rečima one najčešće zauzete. Uz to,
retko mi je I pisao, a to je pravdao time da je radio puno u kuhinji I
da nije imao baš vremena.
Ostavismo ovo dvoje mladih ljudi da između sebe rasprave iz kog razloga Bojan nije češće pisao ili telefonirao, ali jedno je posle ovog razgovora ostalo sigurno – vrlo brzo pisma I neće biti potrebna jer Bojan broji poslednje dane boravka ovde u Zavodu, a ko zna možda će neko iz “Skele” biti pozvan I na svadbu?
Č. Šoškić
Slike, crteži, pesme i priče -
zaveštanje su mnogih nadarenih osuðenika.
Ne samo mladi, već I ljudi srednje generacije, zatvaranjem u istražni zatvor, a kasnije I odlaskom na izdržavanje kazne, dospevaju u izuzetno teška psihička stanja. Čoveku koji napolju nije podložan stresovima je sam boravak u istražnom zatvoru dovoljan da poremeti psihičku stabilnost. Za prevazilaženje takvih stanja uglavnom se tretira bensendin ili njegova dijazepamska zamena. Veoma koristan antidepresiv koji ima širok dijapazon korišćenja (od kardiovaskularnih do psihijatrijskih oboljenja) I koji nema neželjenih efekata kada se uzima u propisanim količinama.
Problemni nastaju kada se te količine prekorače, što je veoma čest slučaj I među građanima na slobodi, a pogotovo u zatvorima. Tada dolazi do takozvanih kontraefekata koji dovode ljude u stanja teže depresije praćene agresivnošću I delimičnim gubitkom pamćenja. Što je još gore, dolazi do sve jače I jače psihičke zavisnosti I razaranja centralnog nervnog sistema, tako da posle nekoliko meseci čovek potpuno gubi svoju psihičku konstrukciju I sve više počinje da liči na ruinu koja ni sa bensendinima ni bez njih više ne funkcioniše na normalan način.
Ruke se sve više tresu, zaboravnost je uobičajena, a komunikacija sa svetom se sve više zasniva na pokušajima da se dođe do novih tableta. Nervoza I razdražljivost su sve prisutniji I dovoljna je I najmanja sitnica da se uđe u konflikt sa drugim ljudima.
Šta se dešava kada se izađe na slobodu?! Da li tek onda nastaju problemi? Kako se vratiti među normalan svet? Svrha uzimanja bensendina tada prestaje, a da li će I uzimanje prestati ili će čovek nastaviti sa samouništavanjem?
Na ta I mnoga druga pitanja bi trebalo da se odgovori. U svakom lsučaju posledice nisu tako male kao što se možda pretpostavlja.
Razmislite!
vaspitač D. Tomić
